Početak | Institucionalni okvir politike regionalnog razvoja | Regionalne razvojne agencije | Akreditacija regionalnih razvojnih agencija

Akreditacija regionalnih razvojnih agencija

Akreditacijom se regionalnim razvojnim agencijama (dalje: RRA) poveravaju određeni državni poslovi, odnosno sprovođenje razvojnih projekata i aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta Republike i drugih izvora u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.

Pored poslova za koje je akreditovana, RRA može po slobodnoj volji sprovoditi i druge aktivnosti u oblasti regionalnog razvoja.
Interes za akreditaciju je očigledan, jer tek činom akreditacije RRA postaje subjekt regionalnog razvoja.

Pored ostalog, kada Vlada u skladu sa Nacionalnim planom regionalnog razvoja i Regionalnom razvojnom strategijom donosi Programe finansiranja razvoja regiona za budžetsku godinu, sa projektima za region koji će se finanisrati iz budžeta Republike i drugih izvora, ove projekte će sprovoditi akreditovane RRA.

Pravo na akreditaciju utvrđeno je Zakonom i može se ostvariti ukoliko se ispunjavaju dva osnovna kriterijuma. Prvi kriterijum jeste da je organizacija osnovana kao privredno društvo (u formi društva sa ograničenom odgovornošću u skladu sa Zakonom o privrednim društvima) ili kao udruženje (osnovano po Zakonu o udruženjima) koja u opisu svog posla imaju obavljanje poslova iz oblasti regionalnog razvoja i pružanje podrške privrednim društvima i preduzetništvu. Drugi kriterijum je da su većinski vlasnici kapitala (više od 50%) jedinice lokalne samouprave.
Uslovi za akreditaciju utvrđeni su Uredbom i moraju se ispuniti zajedno sa kriterijumima utvrđenim Zakonom. Jedan od uslova je minimalan iznos članarine koju osnivači moraju da obezbede. Tako, jedinice lokalne samouprave treba da obezbede najmanje 0,1% novca u odnosu na ukupno ostvaren budžetski prihod u toku prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se vrši prenos sredstava. Ova cifra ne važi za grad Beograd i grad Novi Sad gde su izdvajanja 0,02% u slučaju Beograda i 0,05% za Novi Sad. I za druge osnivače propisane su minimalne članarine, tako da osnivači:
- privredne komore moraju izdvojiti najmanje 90.000,00 dinara;
- banke (minimalan iznos 120.000,00 dinara);
- preduzeća (minimalni iznosi: 30.000,00 dinara za mala preduzeća, 60.000,00 dinara za srednja i 100.000,00 dinara za velika preduzeća);
- univerziteti, fakulteti i inovacioni centri (iznos od 50.000,00 dinara);
- udruženja građana (10.000,00 dinara);
ostali (30.000,00 dinara).
Uslovi se razlikuju zavisno od toga da li se odnose na prvu akreditaciju ili obnovu akreditacije. Prilikom obnove akreditacije primenjuje se, u principu, samo druga grupa kriterijuma, ukoliko u prvoj nije došlo do izmena. Ovaj pristup zasniva se na obavezi akreditovane RRA da izveštava NARR o izmenama podataka koji se odnose prvu grupu kriterijuma.
 
Kriterijumi za prvu akreditaciju su: geografska zastupljenost (da li su jedinice lokalnih samouprava sa područja jedne oblasti tj. okruga), broj jedinica lokalne samouprave koje su osnivači regionalne razvojne agencije, broj drugih osnivača, broj stanovnika na prostoru na kome deluje agencija, stručni kadar, tehnička opremljenost i obezbeđena sredstva za rad na godišnjem nivou.
Ovi kriterijumi (precizirani u prilogu 2. Uredbe) su operacionalizovani kroz akreditacione poene. Tako, za prvi kriterijum geografske zastupljenosti ukoliko je više od 50% jedinica lokalnih samouprava, osnivača RRA unutar jedne oblasti dobija se dva poena u protivnom jedan. I broj jedinica lokalnih samouprava (dalje: JLS) koje su osnivači RRA je bitan kriterijum. Ukoliko su tri JLS osnivači, ta RRA dobija tri poena a za svaku narednu JLS kao osnivača po jedan dodatni poen. U slučaju da pri prvoj akreditaciji privrednog društva, odnosno udruženja koje ima više od tri osnivača, jedan od osnivača iz redova lokalnih samouprava ne obezbedi godišnju članarinu na propisan način, taj osnivač se ne uzima u obzir prilikom vrednovanja kriterijuma za prvu akreditaciju privrednog društva, odnosno udruženja čiji je jedan od osnivača. Za kriterijum broja stanovnika poeni variraju od jednog poena u slučaju da je broj stanovnika manji od 100.000 do četiri poena za preko 500 000 stanovnika. Kriterijum za stručni kadar je najmanje pet zaposlenih i 80% od broja zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Tehnička opremljenost se utvrđuje na osnovu opremeljenosti poslovnog prostora (stolovi, ormari, telefon, računari, površina od 10m2 po zaposlenom, internet veza), automobil i poslovne jedinice van sedišta. Kada je u pitanju obezbeđenost sredstava za rad na godišnjem nivou, prednost se daje obezbeđenim sredstvima kroz članarinu (dva akreditaciona poena) nad obezbeđenim sredstvima iz drugih izvora (1 poen). Na osnovu pregleda poena koji se dodeljuju za određeni kriterijum, može se konstatovati da se najviše poena može dobiti na broju JLS koje su osnivači, broju drugih osnivača i broju stanovnika.
Kriterijumi za obnovu akreditacije definisani su u 6. članu Uredbe, prvenstveno kao broj usluga obavljenih za javni i privatni sektor, i to usluga međunarodnog, regionalnog i lokalnog karaktera, kao i kroz stepen realizovanja (uspešnosti) ovih usluga. Konačno, u kriterijum ulazi i izveštaj komisije obrazovane za vrednovanje rada regionalnih razvojnih agencija.
Akreditacioni poeni dodeljuju se tako što se za svaku od stavki utvrđuje broj sprovedenih usluga odnosno projekata. Tako, kod broja realizovanih ugovora ili projekata za javni sektor opcije se kreću u rasponu od: do pet realizovanih ugovora ili projekata do preko 20 realizovanih ugovora ili projekata, a raspon poena se kreće od dva do šest poena. Slični metod primenjuje se i na ostale stavke (usluge za javni sektor kao i usluge međunarodnog, regionalnog i lokalnog karaktera). Najveći broj poena može da se stekne na osnovu kriterijuma - stepen realizovanosti usluga. Tako, ako je ukupan broj realizovanih sredstava manji od 70% godišnje članarine RRA dobija se nula poena, od 71% do 100% dobija se pet poena, između 101% i 200% 10 poena, iznad 200% 15 poena i iznad 300% čak 20 poena. Takođe i izveštaj o radu Komisije za vrednovanje rada RRA može doneti maksimalnih 10 poena u slučaju ocene odličan.
Nadležnost za sprovođenje akreditacije utvrđena je Zakonom, prema kome poslove akreditacije obavlja Nacionalna agencija za regionalni razvoj. U Uredbi (u članu 7) ovo je detaljnije regulisano, tako što je utvrđeno da konkretan posao obavlja Akreditaciona komisija koju obrazuje direktor Nacionalne agencije. Akreditaciona komisija ima tri člana od kojih su predsednik i jedan član iz reda zaposlenih u Nacionalnoj agenciji, a jedan je član van reda zaposlenih u Nacionalnoj agenciji koji poseduje stručno znanje u oblasti regionalnog razvoja.
Postupak akreditacije uređen je u vezi sa sticanjem prve akreditacije i obnove akreditacije. Sprovodi se tako što RRA podnosi zahtev za akreditaciju. Zahtev se podnosi na obrascu koji je sastavni deo Uredbe (Prilog 1). U postupku se vrednuju kriterijumi utvrđeni Uredbom (Prilog 2). Postupak je u dobroj meri objekitvizovan, tako da gotovo nema prostora za diskreciono odlučivanje.
Akreditaciona komisija - posle uvrđivanja činjeničnog stanja, odnosno broja poena koje je RRA stekla - predlaže direktoru Nacionalne agencije ili zaključak o odbacivanju zahteva za akreditaciju (kao nepotpun) ili rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju (zbog neispunjenja uslova), odnosno rešenje o akreditaciji ili obnovi akreditacije. Takođe Komisija predlaže i rešenje o prestanku i oduzimanju akreditacije. Akreditaciona komisija je dužna da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za akreditaciju i obnovu akreditacije sprovede postupak i predloži direktoru NARR-a donošenje odgovarajućeg akta.
Važenje akreditacije utvrđeno je tako da prva akreditacija važi dve godine a svaka naredna će važiti po pet godina.
Minimalni broj akreditovanih RRA u svakom regionu predviđen je članom 34. Zakona. U regionu Vojvodina predviđeno su najmanje tri akreditovane RRA, u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji četiri, u regionu Istočna i južna Srbija tri i u regionima Beograd i Kosovo i Metohija po jedna akreditovana RRA. Prema tome, Zakonom nije predviđen maksimalan broj akreditovanih RRA, što znači da broj akreditovanih RRA može biti i veći u odnosu na Zakonom utvrđeni minimalan broj. Nastojanje je, dakle, da se kroz proces akreditacije ne obezbede samo minimalni uslovi kvalitetnog rada RRA, već i da se utiče na međusobnu konurenciju akreditovanih RRA i onih koje nastoje da budu akreditovane, a na taj način i podstiče stalno usavršavanje u radu regionalnih razvojnih agencija.
Najvažnija prava koja se stiču akreditacijom svode se na učestvovanje RRA u izradi zvaničnih razvojnih dokumenata i praćenju njihove realizacije. Konkretnije, RRA sprovodi i prati razvojne mere za koje je ovlašćena Ona predstavlja interes regiona u odnosima sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, sarađuje sa autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u pripremi i primeni lokalnih razvojnih planova, obavlja poslove međunarodne, prekogranične i međuopštinske saradnje iz svoje nadležnosti i vodi informacioni sistem od značaja za region. Takođe, priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava i preduzetništva, razvoja infrastrukture i razvoja institucija i organizacija i za unapređenje kapaciteta jedinica lokalnih samouprava. Pored ovoga, akreditovanoj RRA se dodeljuje znak akreditacije - logotip koju ona koristi tokom trajanja akreditacije.

  • Štampaj