Поред послова за које је акредитована, РРА може по слободној вољи спроводити и друге активности у области регионалног развоја.
Интерес за акредитацију је очигледан, јер тек чином акредитације РРА постаје субјект регионалног развоја.
Поред осталог, када Влада у складу са Националним планом регионалног развоја и Регионалном развојном стратегијом доноси Програме финансирања развоја региона за буџетску годину, са пројектима за регион који ће се финанисрати из буџета Републике и других извора, ове пројекте ће спроводити акредитоване РРА.
Право на акредитацију утврђено је Законом и може се остварити уколико се испуњавају два основна критеријума. Први критеријум јесте да је организација основана као привредно друштво (у форми друштва са ограниченом одговорношћу у складу са Законом о привредним друштвима) или као удружење (основано по Закону о удружењима) која у опису свог посла имају обављање послова из области регионалног развоја и пружање подршке привредним друштвима и предузетништву. Други критеријум је да су већински власници капитала (више од 50%) јединице локалне самоуправе.
Услови за акредитацију утврђени су Уредбом и морају се испунити заједно са критеријумима утврђеним Законом. Један од услова је минималан износ чланарине коју оснивачи морају да обезбеде. Тако, јединице локалне самоуправе треба да обезбеде најмање 0,1% новца у односу на укупно остварен буџетски приход у току претходне године у односу на годину у којој се врши пренос средстава. Ова цифра не важи за град Београд и град Нови Сад где су издвајања 0,02% у случају Београда и 0,05% за Нови Сад. И за друге осниваче прописане су минималне чланарине, тако да оснивачи:
- привредне коморе морају издвојити најмање 90.000,00 динара;
- банке (минималан износ 120.000,00 динара);
- предузећа (минимални износи: 30.000,00 динара за мала предузећа, 60.000,00 динара за средња и 100.000,00 динара за велика предузећа);
- универзитети, факултети и иновациони центри (износ од 50.000,00 динара);
- удружења грађана (10.000,00 динара);
остали (30.000,00 динара).
Услови се разликују зависно од тога да ли се односе на прву акредитацију или обнову акредитације. Приликом обнове акредитације примењује се, у принципу, само друга група критеријума, уколико у првој није дошло до измена. Овај приступ заснива се на обавези акредитоване РРА да извештава НАРР о изменама података који се односе прву групу критеријума.
Критеријуми за прву акредитацију су: географска заступљеност (да ли су јединице локалних самоуправа са подручја једне области тј. округа), број јединица локалне самоуправе које су оснивачи регионалне развојне агенције, број других оснивача, број становника на простору на коме делује агенција, стручни кадар, техничка опремљеност и обезбеђена средства за рад на годишњем нивоу.
Ови критеријуми (прецизирани у прилогу 2. Уредбе) су операционализовани кроз акредитационе поене. Тако, за први критеријум географске заступљености уколико је више од 50% јединица локалних самоуправа, оснивача РРА унутар једне области добија се два поена у противном један. И број јединица локалних самоуправа (даље: ЈЛС) које су оснивачи РРА је битан критеријум. Уколико су три ЈЛС оснивачи, та РРА добија три поена а за сваку наредну ЈЛС као оснивача по један додатни поен. У случају да при првој акредитацији привредног друштва, односно удружења које има више од три оснивача, један од оснивача из редова локалних самоуправа не обезбеди годишњу чланарину на прописан начин, тај оснивач се не узима у обзир приликом вредновања критеријума за прву акредитацију привредног друштва, односно удружења чији је један од оснивача. За критеријум броја становника поени варирају од једног поена у случају да је број становника мањи од 100.000 до четири поена за преко 500 000 становника. Критеријум за стручни кадар је најмање пет запослених и 80% од броја запослених са високом стручном спремом. Техничка опремљеност се утврђује на основу опремељености пословног простора (столови, ормари, телефон, рачунари, површина од 10м2 по запосленом, интернет веза), аутомобил и пословне јединице ван седишта. Када је у питању обезбеђеност средстава за рад на годишњем нивоу, предност се даје обезбеђеним средствима кроз чланарину (два акредитациона поена) над обезбеђеним средствима из других извора (1 поен). На основу прегледа поена који се додељују за одређени критеријум, може се констатовати да се највише поена може добити на броју ЈЛС које су оснивачи, броју других оснивача и броју становника.
Критеријуми за обнову акредитације дефинисани су у 6. члану Уредбе, првенствено као број услуга обављених за јавни и приватни сектор, и то услуга међународног, регионалног и локалног карактера, као и кроз степен реализовања (успешности) ових услуга. Коначно, у критеријум улази и извештај комисије образоване за вредновање рада регионалних развојних агенција.
Акредитациони поени додељују се тако што се за сваку од ставки утврђује број спроведених услуга односно пројеката. Тако, код броја реализованих уговора или пројеката за јавни сектор опције се крећу у распону од: до пет реализованих уговора или пројеката до преко 20 реализованих уговора или пројеката, а распон поена се креће од два до шест поена. Слични метод примењује се и на остале ставке (услуге за јавни сектор као и услуге међународног, регионалног и локалног карактера). Највећи број поена може да се стекне на основу критеријума - степен реализованости услуга. Тако, ако је укупан број реализованих средстава мањи од 70% годишње чланарине РРА добија се нула поена, од 71% до 100% добија се пет поена, између 101% и 200% 10 поена, изнад 200% 15 поена и изнад 300% чак 20 поена. Такође и извештај о раду Комисије за вредновање рада РРА може донети максималних 10 поена у случају оцене одличан.
Надлежност за спровођење акредитације утврђена је Законом, према коме послове акредитације обавља Национална агенција за регионални развој. У Уредби (у члану 7) ово је детаљније регулисано, тако што је утврђено да конкретан посао обавља Акредитациона комисија коју образује директор Националне агенције. Акредитациона комисија има три члана од којих су председник и један члан из реда запослених у Националној агенцији, а један је члан ван реда запослених у Националној агенцији који поседује стручно знање у области регионалног развоја.
Поступак акредитације уређен је у вези са стицањем прве акредитације и обнове акредитације. Спроводи се тако што РРА подноси захтев за акредитацију. Захтев се подноси на обрасцу који је саставни део Уредбе (Прилог 1). У поступку се вреднују критеријуми утврђени Уредбом (Прилог 2). Поступак је у доброј мери објекитвизован, тако да готово нема простора за дискреционо одлучивање.
Акредитациона комисија - после уврђивања чињеничног стања, односно броја поена које је РРА стекла - предлаже директору Националне агенције или закључак о одбацивању захтева за акредитацију (као непотпун) или решење којим се одбија захтев за акредитацију (због неиспуњења услова), односно решење о акредитацији или обнови акредитације. Такође Комисија предлаже и решење о престанку и одузимању акредитације. Акредитациона комисија је дужна да у року од 30 дана од дана достављања захтева за акредитацију и обнову акредитације спроведе поступак и предложи директору НАРР-а доношење одговарајућег акта.
Важење акредитације утврђено је тако да прва акредитација важи две године а свака наредна ће важити по пет година.
Минимални број акредитованих РРА у сваком региону предвиђен је чланом 34. Закона. У региону Војводина предвиђено су најмање три акредитоване РРА, у Западној Србији и Шумадији четири, у региону Источна и јужна Србија три и у регионима Београд и Косово и Метохија по једна акредитована РРА. Према томе, Законом није предвиђен максималан број акредитованих РРА, што значи да број акредитованих РРА може бити и већи у односу на Законом утврђени минималан број. Настојање је, дакле, да се кроз процес акредитације не обезбеде само минимални услови квалитетног рада РРА, већ и да се утиче на међусобну конуренцију акредитованих РРА и оних које настоје да буду акредитоване, а на тај начин и подстиче стално усавршавање у раду регионалних развојних агенција.
Најважнија права која се стичу акредитацијом своде се на учествовање РРА у изради званичних развојних докумената и праћењу њихове реализације. Конкретније, РРА спроводи и прати развојне мере за које је овлашћена Она представља интерес региона у односима са Националном агенцијом за регионални развој, сарађује са аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у припреми и примени локалних развојних планова, обавља послове међународне, прекограничне и међуопштинске сарадње из своје надлежности и води информациони систем од значаја за регион. Такође, припрема и спроводи програме стручног усавршавања за потребе развоја привредних друштава и предузетништва, развоја инфраструктуре и развоја институција и организација и за унапређење капацитета јединица локалних самоуправа. Поред овога, акредитованој РРА се додељује знак акредитације - логотип коју она користи током трајања акредитације.